BALI

Bali je Treći svet i ko očekuje nešto drugo razočaraće se. Potpuno je kontrastan, od lepog do jako ružnog, od modernog i svetskog do lokalnog i starovremenog.

Autor: Zli Zec

Put na Bali počeo je prevođenjem bedekera za jednog vodiča koji pripada sorti gotovo izumrlih izuzetnih džentlmena. Prošlo je nekoliko godina od prevodilačkog rada do ukrcavanja na avion, tada još nesrećom neokaljanog Malaysian Airlinesa. Bilo je to jedno od lepših iskustava na interkontinentalnim letovima, iako desetočasovno. Pred sletanje u glavni grad, Kuala Lumpur, čuh lakonsko upozorenje kako će nas skratiti za glavu ako nam nađu ikakvu drogu. Posle nekoliko uvek dosadnih sati na pristojnom aerodromu i još tri sata leta, stigli smo na aerodrom Denpasar

b01

Januar je odličan za posetu Baliju iz najmanje dva razloga. Prvo jer je zimsko letovanje uvek dobar osećaj, drugo jer, iako je tada kišna sezona, sunca ima svaki dan, a bude ponekad i nekoliko vezanih dana bez kiše. S druge strane, nema insekata, a vazduh je prijatan.

Bali je Treći svet i ko očekuje nešto drugo – razočaraće se. Potpuno je kontrastan, od lepog do jako ružnog, od modernog i svetskog, do lokalnog i starovremenog. Bali je hinduistička oaza u muslimanskoj Indoneziji. Iako danas muslimani koji su došli u potragu za boljim životom čine većinu, Šiva, Brama i Višnu vas prate na svakom koraku, u mnogim hramovima, a još više kao ponude bogovima koje se ostavljaju na ulazu ispred svake prodavnice i kuće, a koje na kraju dana počinju da trule i pretvaraju se u smeće. Tako je svaki dan, bezbroj paketa ponuda u lišću banane.

b07

Ljudi su predusretljivi prema turistima, a trgovci najblaže rečeno naporni. Na Baliju sam naučio da gledam kroz ljude kada vam se obrate, a iz lokalnog jezika kratko „tidak“, koje bi na srpskom značilo možete da pretpostavite šta. Siromašni su, uz to fatalisti, što se najbolje vidi u haotičnom saobraćaju. Kad ne mogu sebi da priušte automobile, cele porodice se voze na motorima, pretiče se sa obe strane, a fatalni ishod je često nevažan jer je to samo put u reinkarnaciju. Benzin je moguće kupiti u flašama, što me podseća na ono čega se nerado sećam. Prodaju ga tako ne zato što ga nema na stanicama ili što je jeftiniji kada se tako prodaje, nego zato što mnogi kupe litar ili jednostavno previde gde su stanice i ne stignu da natoče dovoljno. Na svakoj većoj raskrsnici Šiva, bog razgradnje, poručuje da saobraćaj neizbežno nosi rizike. Da bi pokazali svojim bogovima koliko ih vole, stavljaju odeću na spomenike, a tu i tamo i poneki kišobran ili suncobran.

b04

Ako je sudbina htela da mi se naruga, to je na Baliju učinila na šeretski način. Uvek otvorenog stomaka za nova uživanja, stigli smo na Bali. Prva preporuka – kopa Bali, ekvivalent turske kafe. Preporuka dva – babi gulung, prase na ražnju. Hrana na ulici nije za zapadnjake, ono što je ukusno i kvalitetno košta malo manje nego bilo gde u Evropi. Ko hoće da jede s guštom, neka ne gleda gde i kako se sprema hrana. Čudni su putevi balinežanski i u hrani jer je cela hindu civilizacija na Baliju bežala od mora u kopno, najbolje na ostrvu je relativno daleko od plaža, a ribolov je ostavljen za bugije, autohtone muslimane.

Selo Džimbarajan u blizini Kute je mesto gde se jede odlična i veoma sveža morska hrana, od kozica do jastoga. Lokalci vole da sve začine melisom, koja svakom jelu da isti ljutkast i opor ukus, pa nije loše tražiti da vam ne stave limun travu. Jesti van proverenih restorana je čista kocka, posebno ako spremaju evropsku hranu. Na Baliju se ne jede govedina, tek su otkrili čari hleba, ali ne znaju da ga naprave, ne koriste mlečne proizvode, salatu moraju da peru toplom vodom zbog ameba…

002671-exterior-mount-agung

Lokalna kuhinja nije preterano raznovrsna, meni taj deo sveta ne leži preterano, uključujući i javanska jela. Ako hrana nije preterano izazovna, voće je neprevaziđeno. Zmijsko voće, sirsak, džek frut (najveće voće na svetu) su kod nas nepoznati. Od poznatih, tu su pitaja, rambutan, mangostan, star frut, pešn frut i mango, koji ovde izgleda potpuno drugačije nego nama poznata brazilska verzija. Iznad svega, u svetu voća je kontroverzni durijan, koji je za mnoge car voća, zakletva, strast, ali koji ima nuspojavu da od njega smrdite danima. Na ulazu u hotele zabranjene su razne stvari, ali je durijan zabranjen na svakom mestu. Pored voća, nude se sokovi od svežeg voća, moje otkriće je sok od avokada s čokoladom. Nude i, nerealno često, kafu luvak, vrstu u čijem stvaranju učestvuju cibetke, ali sudeći po količini i niskoj ceni, izgleda da među cibetkama nema nezaposlenosti.

b09

Da bi ste Bali doživeli na pravi način, treba da iznajmite automobil. Vožnja je haotična, spora, kada je put uži svi voze sredinom, pa se sklanjaju u stranu, tamo gde su i napravili iole šire puteve parkiranjem su od dve po pravilu napravili jednu traku. Trotoare ne vole, a ako ih i prave, preuski su za mimoilaženje dvoje ljudi. Ipak, vožnja u saobraćajnom haosu je put do fenomenalnih i jednako komercijalnih hramova, gde se može lepo meditirati, uživati u pogledu na talase toplog okeana koji se lome i donose vrućinu umesto osveženja. Uz hramove često žive bande majmuna koji kradu sve, ali bukvalno sve, od onih koji ne znaju s kim imaju posla. Posle dva ili tri hrama prosečan zapadnjak je video sve, teško da je išta razumeo, a jedino što je sigurno je da su ispoljavanje religije, pa i sama religija, bitno drugačiji i od hrišćanstva i islama.

b08

 

Predeli Balija su nestvarno lepi kada se ode iz haotičnih urbanih celina i uđe u polja pirinča, stabla banana ili morske, odnosno jezerske, pejzaže. Patke su na Baliju impozantne, ali Šiva se igra lepotom darujući Baliju najružnije pse. Reke su lepe, ali zagađene, baš kao što zapadnjak nigde na Baliju ne sme da prinese neflaširanu vodu sluzokoži, zbog ameba. Svastike su ono što jesu – znaci ljubavi. Nema boljih pamučnih majica za dva dolara na celom svetu, ali su printovi idiotski. Pokušavajući da pazarimo barem nekoliko majica, doduše ograničene lepote, čuli smo Australijanku koja gunđa pitajući „ima li ijedne jeb… bele majice bez printa?“. Nema, siguran sam.

I dok se ređaju kontrasti, ne možeš da ne misliš kako ljudi žive na Baliju. Državna uprava ne postoji. Plažu u Kuti koja je nepojmljivo odvratna čisti tim od pet ljudi koji od opreme imaju par raspadnutih japanki i pola metra čaršava od plastike. Produktivnost im teži nuli, a surferi surfuju između smeća svih vrsta. Istovremeno hoće da ti otmu četiri evra po satu za ležaljke, a onda cenkanjem to dobiješ za dva evra za ceo dan. Onda odeš nekoliko kilometara do rizorta Nusa Dua koji nema ništa balinežansko, ali gde je more čisto i iz kog se teško izlazi jer je perfektne temperature, a plaža kao sa razglednica. Tu umesto poluprikrivene bede izbija ljudska beda ekipe koja nema ni manira ni stila, govori jezik koji je sličan mom, a ja sam srećan što lokalci toliko ne znaju da osete slovenske jezičke finese, pa mi ni ne kažu “spasiba”.007271-18a-Ocean-beach-pool

Još jedan osećaj je čudan prvi put, a to je da nikako ne možete da sakrijete da ste stranac. S prosečnom visinom za Srbiju, tamo sam gorostas, moja žena visoka i za slovenske standarde je čudo. To nužno znači da je lepota skuplja, a na kraju ispada da stvari kao što je ronjenje s raznobojnim ribama košta skoro kao u SAD, ali da se ovde to radi sa poluraspadnutih brodića na koje se lako posečeš kad ulaziš u vodu. Jahanje slonova je solidno skupo, ali je osećaj kada se prvi put upozna ta prepametna i pomalo mučenička životinja životno iskustvo. Dobili su od mene nekoliko velikih pluseva jer su sledeći čisti preduzetnički impuls na Bali dovezli slonove (koji tamo inače nikada nisu živeli) sa Sumatre. Valjda kao omaž balinežanskom tigru kog su istrebili.

 

Život na Baliju je, barem se meni čini, jednostavan. Tokom boravka smo imali vodiča koji je za njihove standarde intelektualac, ali nije bio u stanju da vodi ijedan razgovor koji uključuje iole apstraktnije stvari. Na balinežanski način nam je rekao da mu platimo koliko mislimo da vrede utisci koje nam je omogućio. Lokalne maserke su vodile beskrajno jednostavne razgovore o životu, a u mojim očima ostrvo raste jer oni nisu Tajland. Filozofija Balija je jednostavnost, kome je dosta kompleksnosti tu može naći malo mira, ali meni to ne daje hranu za dušu.

Na Bali treba otići, ali neće svako poželeti da mu se vrati. Drugačiji je od drugih tropskih mesta, kontrastan je i fotogeničan, rastrzan, a opet miran, pun života i spreman za reinkarnaciju.

Hotela na Baliju ima svih vrsta. Ovo su neki od najlepših:

Detaljnije o hotelima pogledajte KIWI COLLECTION site