Brunello Cucinelli iliti Homo faber – Homo poeticus

Homo faber – homo poeticus naziv je italijanskog priznanja koje je Brunello Cucinelli dobio za svoj rad i odlično definiše ovog čoveka, koji kao da je došao iz nekih davno prohujalih, mnogo humanijih vremena (ako su takva ikada postojala), ili možda iz neke bolje budućnosti koja će se čovečanstvu tek desiti ako bude imalo sreće da ima više ovakvih pojedinaca. Brunello Cucinelli je jedan od onih koji sanjaju i pokušavaju da snove o humanijem čovečanstvu i ostvare. On zna kako – spaja principe lepote i dobrote i to čini s lakoćom i radošću.

Autor: Jovanka Kozlovački Damjanov

Ali, ko je uopšte Brunello Cucinelli? Neko je rekao da je to zasigurno najvažniji modni dizajner za kog niko nije čuo. Ne iz razloga što njegovo delo nije vredno, naprotiv, nego jer se radi o čoveku čiji markentiški nastup nije agresivan i nije mu presudno bitan. On računa na kvalitet, stvara kreacije isključivo od visokokvalitetnih, prirodnih materijala. Zovu ga kraljem kašmira.

Znate li uopšte kako se dobija kašmir? Od one fine, meke vune oko vrata koze, sa farme koza koja je visoko na Tibetu i do koje Cucinelli često odlazi da obiđe koze i pastire s kojima ima lični odnos (Kažu da ga zbog njegovog humanog odnosa tibetanski farmeri posebno vole i poštuju). Ta vuna se prevozi do italijanskog sela Solomeo, u Umbriji, u okolini Peruđe. Solomeo je romantično selo na brežuljku kakvo možete da vidite samo u Italiji. Na vrhu brežuljka je Villa Antorini iz XIV veka. Tu Cucinelli živi.

Od Solomea je napravio mesto za uživanje i rad. Gotovo celo selo radi kod njega. Možda je suvišno i pomenuti da su primanja njegovih radnika veća nego u ostatku italijanske indsutrije tekstila, da posluje po principima neohumanističke poslovne etike, što između ostalog podrazumeva i da njegovi uposlenici rade u prijatnom ambijentu, da svaki radnik ima ključeve radnih prostorija, da posao mogu da obavljaju i od kuće, da ne postoji striktno radno vreme, da imaju devedesetominutnu pauzu za tradicionalni umbrijski ručak s lokalnim namirnicama, da neretko i on ruča s njima… Cucunelli neguje stare zanate tog kraja i ulaže u njihov opstanak, ima školu za krojački, zidarski i baštovanski zanat. Stipendija je 700 evra i ako neko uspe da uđe u grupu od 10 do 15 polaznika po smeru smatra se srećnikom. U njegovim reklamnim kampanjama ćete uz foto modele videti i ljude koji rade kod njega.

Cucinelli ima i fondaciju koja ulaže u umetnost, sport i očuvanje starih, zaboravljenih zanata. Osnovao je Forum umetnosti, mesto prijateljstva i kulture, neohumanističku Akademiju i biblioteku, amfiteatar za pozorišne predstave i koncerte na otvorenom, filozofski vrt za razmišljanje u osami i meditaciju pored grmova ruža, ruzmarina, lavande, vinove loze i čempresa… Svako jutro pliva, radi tibetansku jogu, a kad ima vremena sa seljanima igra fudbal, baš kao i većina Italijana…

Znate li još jednog dizajnera koji ima počasni doktorat iz filozofije? Kada je primao doktorat na Univerzitetu u Peruđi održao je govor „Dostojanstvo kao oblik duha“. U poslu se ne rukovodi idejama američkog super menadžmenta, već ga vode filozofski uzori – Sokrat, Aristotel, Sveti Benedikt, Sveti Franja Asiški, Kant, Marko Aurelije… Veruje u onu Dostojevskog da će lepota da spase svet. Smatra da tradicija štiti ljudske vrednosti, a da filozofija štiti ljude od rastuće komodifikacije. Posvećenik je, strastven, kreativan, etičan… Nakon posete njegovih kćerki Malaviju, odlučio je da izgradi modernu bolnicu od 500 ležaja za siromašno stanovništvo ove afričke zemlje.

Smatra da je stvaranje profita važno, ali da nije sve i da se ne završava na tome. Ne možete imati kvalitet bez humanosti, njegovo je duboko ubeđenje. Svoja načela poslovanja iz Solomea je preneo i na svoje međunarodno poslovanje, u svoj njujorški ured. Tako pored klasičnog poslovnog i prodajnog prostora ima i biblioteku, kantinu, terase (jedna ima prelep pogled na Central park) i izložbeni prostor. U Njujork iz Solomea s odećom stižu i sanduci s pretežno filozofskom i humanističkom literaturom.

Brunello Cucinelli je zaista pravi italijanski gentleman. I više od toga.