Interview: David Lynch

 

Gospodine Lynch, da li ste počeli da praktikujete transcendentalnu meditaciju zbog toga što ste imali problem s besom?

Ne. Primetio sam da u meni ima besa. Mnogi ljudi ga imaju i ja sam bio jedan od njih. Ljudi ispoljavaju taj bes prema ljudima kada to može da im prođe nekažnjeno. Ja sam to radio svojoj prvoj ženi. Desilo se da sam počeo s meditacijom i žena me je posle dve nedelje pitala: “Šta se dešava?”.  “Kako to misliš?”, rekao sam. “Kud je taj bes nestao?”. Nije ga više primećivala. U većini slučajeva, kad ljudi počnu s meditacijom, nisu prvi koji primete promene, ali ljudi u okolini primećuju razliku.

L01

Zašto ste počeli s meditacijom?

Počeo sam još 1973. Osnovna ideja je bila da ljudsko biće može da doživi prosvetljenje. Izluđivala me je činjenica da koristimo samo pet ili 10 odsto svog mozga. Čemu služi ostalo? Kako iskoristiti više i koji je maksimum? Dosta ljudi kaže da je meditacija kao trčanje ili ležanje na suncu na plaži. To pokazuje ogromno nerazumevanje toga šta je zapravo meditacija. Meditacija je put ka unutrašnjem ne bismo li osetili najdublje nivoe života. Ljudsko biće je stvoreno za tako nešto.

Mislite li da ste bolji umetnik pošto su vaši filmovi upravljani višom svešću?

Ne znam. Ideje mogu da vam se ukažu na dubljem nivou kada meditirate. Intuicija raste, a ona je osnovni alat svakog umetnika. Uživanje u radu se povećava, zapravo uživanje u svemu se povećava. Ideje se rađaju i osećaj da nešto možete je sjajan. To je u stvari saznanje da nešto raste. To je zaista divan osećaj.

Da li i dalje ponekad osetite nemir ili depresiju?

I dalje možete osetiti talas depresilje ili mržnje. Sve je relativno, ali ipak je svega toga mnogo manje. Patnja kao osećaj počinje da vas napušta. Čovečanstvo nije stvoreno za patnju. Blaženstvo je naša priroda. Trebalo bi da smo srećni. Apsolutno je moguće biti natovaren srećom. Stvarno, duboko blažen, totalno probuđen i srećan u stvaranju. Uživanje u stvaranju, uživanje u životu su toliko pojačani kad imate to blaženstvo koje raste u vama.

Možete li da budete konkretniji, kako to utiče na vaš svakodnevni život?

Događaji u životu su isti, ali način na koji prolazite kroz njih postaje mnogo bolji. Na snimanju filma “Dune” taj osećaj me umalo nije dokrajčio. Bilo je strašno. Toliko se poistovećujem sa svojim filmovima da me je osećaj da sam se prodao umalo naterao da skočim sa litice. Meditacija me je spasla. Svet je onakav kakav si ti. Možeš da nosiš tamne prljave zelene naočare i to će da bude tvoj svet. A možeš da uroniš u sebe i nađeš beskrajan okean blaženstva, kreativnosti, inteligencije, sve te stvari koje će da ti budu od koristi, i počećeš da nosiš roze naočare. I onda je to svet koji vidiš. Bude bolje.

L06

 

Rekao bih da ste filmove pravili dok ste gledali kroz tamne naočare?

Ako ste gledali film koji je miran na početku, miran u sredini i miran na kraju – kakva je to priča?  Potrebni su vam kontrast i konflinkt da biste ispričali priču. Priče moraju da imaju tamna i svetla previranja, sve te stvari. To ne znači da režiser mora da pati da bi prikazao patnju. Priče treba u sebi da imaju patnju, ne ljudi.

Kako se formira ideja za jedan vaš film?

Ja uvek kažem da je ideja najvažnija. Ideje su ogroman blagoslov. To je stvar koju želite da uhvatite – ideju u koju se zaljubite. Svaki put kada nisam radio po knjizi ili već gotovom scenariju, dešavala se ista stvar. Cela stvar ne dolazi odjednom, već u fragmentima koji sebe formiraju u scenario. Zapišete ideju na papir i sačuvate je dok ne dođe sledeća. Malo po malo većina ideja nađe mesto u scenariju, koji je skup organizovanih ideja. Onda snimite taj scenario, montirate, dodate zvuk i muziku. To je proces. Nekada imate ideju da to bude film koji je više apstraktan, a nekada više klasičan.

Koji vi najviše volite?

Volim svakojake tipove filma. Ne postoje pravila. Neke apstraktne stvari me ne dodirnu uopšte, a neke me raspamete. Isto je i s klasičnim – neki me ne dodiruju, a neki raspale vatru u meni. To vam je film – milijardu elemenata. Film, kažu, kombinuje sedam umetnosti. Veoma je kompleksan medij i ne bi trebalo da vas sputava da istražujete ako ideje naviru. Film je moćan i divan medij.

L05

 

Da li postoje filmovi koji su vas inspirisali?

Svako bi trebalo da nađe svoj glas. Ne govorim o kopiranju, ali Godard, Fellini i Bergman su bili moji heroji. ”Sunset Boulevard”, “Rear Window”, “8 ½”, “My Uncle”, svi Kubrickovi filmovi, svi Fellinijevi filmovi , verovatno i svi Bergmanovi … Bilo je toliko sjajnih filmova koji su me inspirisali.

Da li su ti filmovi podsvesno uticali na vaš rad? Neko bi rekao da je koncept voajerizma u filmu “Blue Velvet” preuzet iz “Rear Window” , na primer.

Ne znam da li je to tačno. Film postoji više od 110 godina i nemoguće je napraviti film koji neće biti upoređen s nekim koji je rađen ranije. Za mene je “Blue Velvet” – “Blue Velvet”, a “Rear Window” je – “Rear Window”. Možete reći da su “Sunset Boulevard” ili “Rear Window” prizvali ideju u meni, ali iako ih volim i ispirišu me, život je film svaki dan, ideje dolaze iz života sve vreme i teško da možemo da kažemo da ideje dolaze samo sa filma. Sve vam je to zajedno. Oko nas plivaju milijarde ideja, treba ih samo uhvatiti.

 

Izvor: The Talks