Herb Ritts napravio je revoluciju u modnoj fotografiji, modernizovao je nude fotografiju, a kroz svoje portrete transformisao slavne ličnosti u ikone.

 

Karijeru je započeo kasnih 70-ih, a prekretnica u njegovom radu bili su portreti koje je uradio sa dugogodišnjim prijateljem Richardom Gearom na jednoj kaliforniskoj benziskoj pumpi. Ubrzo je stekao reputaciju majstora umetnosti, ali i majstora komercijalne fotografije. Portrete i modne editorijale radio je za najprestižnije časopise: Vogue, Vanity Fair, Interview i Rolling Stone, a reklamne kampanje za: Calvin Klein, Chanel, Donna Karan, Gap, Gianfranco Ferré, Gianni Versace, Giorgio Armani, Levi’s, Pirelli, Polo Ralph Lauren, Valentino… Od velikog je značaja i njegov rad na muzičkim i reklamnim video-spotovima.

Umetnički opus Herba Rittsa i dalje se izlaže u najprestižnijim galerijama, a fotografije vise u domovima najstrastvenijih kolekcionara širom sveta.

 

Ono što ga je izdvojilo od ostalih fotografa tog vremena jeste kalifornijsko sunce koje je bilo negov najčešći izvor svetlosti i stvaralo prepoznatljiv kontrast na fotografijama. Čiste linije i grafička jednostavnost čine da vam se dela dopadnu momentalno.

Njegova sposobnost da premosti razlike između umetnosti i komercijalnog ostala je kao testament njegovoj snazi, imaginaciji i tehničkim sposobnostima, ali je u to vreme označila i sinergiju sa popularnom kulturom i biznisom koji su se probudili 60-ih i 70-ih u vidu Pop Art pokreta.

“Ljudi su toliko opterećeni aparatom, objektivom, specijalnim efektima koji idu uz sve to, tako da često zaboravljaju na osnovni element.” 

HERB RITTS

 

 

Richard Gear rado se seća druženja sa umetnikom:

Imao sam 26 godina kada sam upoznao Herba. Bio je sa grupom glumaca. Isticao se kao neko s kim biste želeli da provedete vreme. Bio je jako fin, za razliku od ostalih u grupi (uključujući i mene). Tada mi je rekao da će upisati večernju školu fotografije. Sećam se da sam ga kasnije pozvao i rekao: Hajde da se provozamo po pustinji i fotografišemo nešto! Automobil na čuvenoj fotografiji se pokvario – zato je na benzinskoj pumpi. Fotografisao me je i nismo imali utisak da radimo išta važno – jednostavno smo se zabavljali. Ispostavilo se da je to kompleksna fotografija koja je otvorila put njegovoj sjajnoj karijeri. Postoji odličan razlog zašto je Herb bio na vrhu liste kada je fotografija bila u pitanju – hvatao je esencijalni kvalitet svojih subjekata. Prepoznavali smo sebe u njima. Imao je toplinu u fotografijama koje su svi voleli. Fotografisao je ljude koje je znao i prema kojima je gajio neka osećanja. Ako ih nije znao, onda je prema njima imao poštovanje. Ne verujem da je ikada fotografisao nekoga prema kome nije gajio jedno ili drugo. Na setu je uvek kreirao divnu i opuštenu atmosferu. Bio je zaista jedan od najtoplijih ljudi koje sam poznavao. Obožavao je da koristi prirodno svetlo. Znao je u koje doba dana, sa koje strane, kako da reflektuje svetlo na pravi način… Nešto što ljudi ne shvataju u vezi sa njim je da je bio pravi umetnik. Kad god se vidim sa našim zajedničkim prijateljima, počnemo da plačemo.

Herb Ritts umro je 26. decembra 2002. godine od komplikacija izavanih AIDS-om.