Interview: Miloš Biković

Ideali, igre života, obrazovanje i ljubav nisu slučajno najzvučnije reči u našem razgovoru s glumcem Milošem Bikovićem. Uz neophodan prstohvat slikovitih misli i povremenu dozu pogleda u stranu koji umiruju broj munjevitih inteligentnih obrtaja na kojima radi njegov mozak, samouvereno stoji pred objektivom. Kada je reč o idealima, to su vrednosti koje ne pominje da bi se pravio važan, on ih živi. Ako se dotaknemo igara života, on ih zaista igra jer da nije tako ne bi mu portfolio bio satkan od učešća u filmovima i serijama koje nam nude “terapiju” od već viđenog. Obrazovanje je tu i sredstvo i cilj, ali i polica nakrivljenja od knjiga. A ljubav? Ljubav je nešto o čemu govori iako ga ne pitamo. Možda ga džentlmenom najviše čini to što ume da odabere prave stvari bez obzira na to šta drugi misle. Sastali smo se izjutra, a jutro je u ovom slučaju ne samo pametnije od noći, nego i mudrije od sutra.

 

Intervju: Stefan Tošović

Fotografije: Milan Josipović

Hair: Stanko Samardžić

Snimano u Radionici

 

Gentleman.rs - Interview Milos Bikovic - Image No 1

 

 

Šta najčešće odgovoriš kada te pitaju: „Kako si?” 

Odgovorim: “Stvarno želiš da znaš?”

Odrastao si u Beogradu i imaš 27 godina, što će reći da si pripadnik generacije koja obitava u nekoj „izmaglici“. Ta „izmaglica“ podrazumeva da možeš da se setiš devedesetih i skidanja patika u školskom dvorištu, znači i da si „žrtva“ tranzicije društva, a verovatno podrazumeva da ćeš biti u nekim poznim godinama kad ovde stignu (i ako stignu) neka bolja vremena. Šta misliš o svojoj generaciji?

Mislim da će moja generacija tek da iznenadi. Vesti govore da živimo u paklu. A rezultati “moje” generacije govore suprotno. Izgleda da je to neka nesalomiva generacija ljudi koji su koru hleba prihvatili za dovoljno, rad za spas, veru u bolje sutra za jedini mogući izbor i, nadam se, plemenitu ljubav za cilj.

Svedoci smo toga da su tvoji vršnjaci mahom u inostranstvu. Je li to rešenje?

Možda privremeno. Ne možeš biti biljka bez korena, uvenućeš. To je duga i bolna smrt. Spolja sve ok, telo zdravo, nova kola, “gajba”, račun u banci ko JMBG, a ti se gušiš i u suzama “gugluješ” slike Ravanice. Viđao sam takve. Ako se ne vrate oni, vratiće se njihova deca. Kako da postojiš ako ti srce kuca drugačijim ritmom nego okolini? Pa mora da mu bude tesno. Kad stvore sigurnost, ljudi se vraćaju. Možda ne da žive, ali duhom, mišlju i svojom ličnom zadužbinom. Koliko god tamo bilo udobno ili “normalno” i uređeno, ovde, ova nakriva taraba, poluspaljena crkva i grumen od krvi plodne zemlje, samo oni slušaju naš uzdah jer su ga oni i formirali.

Gentleman.rs - Interview Milos Bikovic - Image No 2

Šta nedostaje ovdašnjoj omladini? Hrabrost, kvalitet, volja..?

Ništa nam ne nedostaje. Nedostaje nam bejzbol palica da razbijemo televizor preko kog nam sugerišu da smo degeneričan narod. I nedostaje nam dobra polica za knjige. Dakle palica i polica. Sve ostalo je ok. Videćete.

Poseduješ prilično trezvena životna stanovišta i merila koja nisu česta u današnjem društvenom miljeu. Šta je bio okidač u tome da budeš zreliji od vršnjaka?

Ne bih mogao da odgovorim na ovo pitanje. Ali hvala na komplimentu.

Život podrazumeva i teške trenutke. Kako ih prevazilaziš?

Bacim se na njih. Pa nek oni prevaziđu mene. Da nema teških trenutaka, ljudi bi bili neka kilava masa. Gvožđe se kuje na vatri, ne na povetarcu. Ovo se odnosi na moju generaciju, koja je videla krize i bombardovanja i ratove. Oko dvadeset miliona ljudi na ovim prostorima, a izjednačeni sa SAD po broju medalja u košarci. Njih ima više od 200 miliona. A da ne pominjem količinu novca koji ulažu u košarku. To je “iskovan” narod. Tako je i u ostalim sportovima, nauci, matematici… Jedino s parama ne umemo. To je paradoks, narod koji ima prvake na skoro svim takmičenjima u matematici već godinama ne može da nauči jednačinu da ako računaš da je tvoj sitan interes veći od opšteg dobra samo si jedna nula, i to pomalo smrdljiva.

Gentleman.rs - Interview Milos Bikovic - Image No 3

Možeš li da se prisetiš časa fizičkog u osnovnoj školi, kada se igra fudbal… Bio si hrabri golman koji ne preza da se baci na beton, razmaženi napadač koji nikom ne da loptu, timski igrač iz senke, borben, ali netalentovan…? 

Bio sam borben, ali bez tehnike. Umeo sam da iznenadim. Glupošću. Ali i neočekivanim poentiranjem. Nisu znali šta da misle o meni.

Devojčice misle da dečake zanimaju one, sport, automobili i novac. Šta prema tvom mišljenju spada u muški mikrosvet?

Ideali, žene i igra. Žena kod muškarca prepoznaje ideale i to je privlači – karakter koji je veran tim idealima. Međutim, samo žena i ništa kao žena ne može da inspiriše muškarca na ideal. Ostaje igra. Prava žena zna da se igra ili barem da pusti muškarca da se igra, da mu ne uskraćuje slobodu. Ovde mislim na te efemerne stvari kao što su fudbal, kola, satovi, boks itd.

Asistent si na FDU. Kako studenti reaguju na tebe?

Voleo bih da je moj utisak tačan. Prihvataju me kao starijeg brata koji je za kratko vreme video dovoljno da ima šta da im kaže. Studiranje je kuća, a profesija je ulica. Treba decu pripremiti za ulicu. Tamo ima svačega, često je hladno, ima lopova i prevaranata. Studije su između ostalog i priprema za tamnu stranu “Dobričinog prstena”.

Gentleman.rs - Interview Milos Bikovic - Image No 4

 

Po čemu pamtiš gimnazijske dane? Je li to imalo dodirnih tačaka s onim što je utkano u romantični film „Lajanje na zvezde“?

Nije ličilo mnogo. Pamtim po prijateljima i bezazlenim smejanjima, prvim ljubavima, prvim iskustvima, razočaranjima i prvim određivanjima parametara “ko sam ja, ko si ti”…

Šta je potrebno da se dogodi, pa da možemo da kažemo “Upoznali smo Miloša Bikovića”?

Javiću kad ga upoznam.

Zanima te poezija. Šta ti ona sa stanovišta umetničkog stvaralaštva nudi?

Ne nudi ništa. Ona se samo pojavi. Postoji tako lepa i nepotrebna. Nadahnjuje i zbunjuje. Ničemu ne služi. a bez nje ne bih mogao da živim.

Smatraš li da je priča o lošem stanju u kulturnom životu svakodnevice postala opšte mesto?

Naravno da jeste. Kulturna politika ne postoji ili nije dovoljno jaka i definisana. Ne može to da reši jedan čovek ili institucija. To je usmeravanje misli i osećanja naroda i za to nam je potreban pedesetogodišnji ili stogodišnji plan. S druge strane, svako ko traži kulturu danas može da nađe dovoljno sadržaja za ceo život. Problem je što plebs ne zna šta da traži, šta je kultura, a šta šund.

Gentleman.rs - Interview Milos Bikovic - Image No 5

Ko je najveći džentlmen kojeg poznaješ?

Džentlmen? To bi bio nežni muškarac. A to bi značilo da je neko zaista muškarac sa svim muškim atributima snage, duha, inteligencije i vatrenosti, a opet nežan, plemenit, takav da se lepotica oseti udobno u zagrljaju zveri. Ne znam takvog.

Glumiš, predaješ, igraš fudbal, boksuješ, surfuješ, pišeš… Je li svestranost pravi pokazatelj izgradnje karaktera?

Ne znam. Ali mislim da meni pomaže da otkrijem sebe. Jos nisam dosegao taj nivo da mogu da kažem da imam karakter. Karakter se potvrđuje poništavanjem. Opet paradoks. Žrtvom za drugog dokazuješ da imaš integritet. Kao što se sloboda potvrđuje odricanjem slobode. Vladavina služenjem. A za sve to je potrebna ljubav.

U svemu tome ostaje malo prostora za prijatelje. Zameraju li ti ili te podržavaju?

Podržavaju. Jer su prijatelji. I njih je svakim danom sve manje. Sami se diskvalifikuju. Jer vremena je sve manje, obaveza sve više.

Gentleman.rs - Interview Milos Bikovic - Image No 6

Kako nalaziš balans između zahteva tržišta i surovog sistema koji nameće kapitalističko društvo na jednoj strani, i potrebe za unutrašnjim mirom i osluškivanjem sopstvenih potreba na drugoj strani?

Osluškivanje mi omogućava da prepoznam vrednost, istinsku. Ona se rađa iz mira i duhovnog zrenja koje se samo u miru ostvaruje. Da budem precizniji, u božijem smirenju. To nije isto što i mir. Čovek koji koji ima duhovno zrenje, koji “vidi” vrednost, on joj i postaje bliži. Tržište posle juri za tim čovekom i njegovim vrednostima. Ne razume ga, ali ga podražava. Prepoznaje ga, ali ne zna šta prepoznaje. Kao moljac svetlo, ne zna šta sija, ali leti ka tome.