DARKWOOD DUB

Dejan Vučetić, Bojan Drobac, Milorad Ristić i Lav Bratuša su “Darkwood dub”. Bend koji već 27 godina golica poetičnu podsvest Beograda. Vladaju jezikom, ruku pod ruku sa slobodom, ne razdvajaju se od talenta i pričaju priču koja grmi od ritma. Oni su vitamin C za ovdašnju publiku, čuvaju imuni sistem domaće scene, prave muziku, a ne skandale. S džentlmenima iz Zagorove šume nalazimo se uoči početka festivala Mikser, gde nastupaju 6. juna. Razgovaramo s pevačem Vučom.

Intervju: S. T.

Fotografije: Milan Josipovic

Recimo da sezonu festivalskih nastupa počinjete na “Mikseru”. Gde vam je još tokom leta zakazano pojavljivanje na muzičkim binama?

– To imamo na mejlu, ne znamo napamet… Kao što je to bio slučaj i tokom proteklih godina, letnje aktivnosti bendova iz našeg regiona svode se na gomilu nekih festivala koji su ustoličeni, ili se pojave, pa onda nestanu… Ovoga leta bićemo na nekoliko zanimljivih muzičkih događaja. Ono što sledi neposredno nakon “Miksera” je “Veles”, u Makedoniji, potom “Festival OK” na Tjentištu, koji je veoma atraktivan zbog lokacije na kojoj se održava (Nacionalni park Sutjeska u Foči)… Ima tu još zakazanih nastupa, ne znam sve napamet da ih nabrojim.

DD1

 

Kada govorimo o “Mikseru” – među Beograđanima postoji priča da je festival delovao zanimljivije na staroj lokaciji, na Dunavskom keju, dok su pak inostrani posetioci oduševljeni Savamalom. Kakvo je tvoje mišljenje?

– “Mikser” je u svakom slučaju značajan zbog toga što nudi organizovan, zanimljiv program, što ranije nikom nije polazilo za rukom, već se sve tog tipa završavalo na nekim individualnim pokušajima. A “Mikser” se nakako uhodao i to je jedan veliki plus. Kada je reč o lokaciji, mislim da je Savamala super, ne samo strancima koji ovde dolaze, nego je očigledno da ovaj deo grada poseduje neki šarm. Meni je baš drag ovaj kvart – Beogradski mali pijac potopila Sava

Nalazite li vremena da napravite đir po festivalu, da vidite šta se sve dešava, mimo vašeg nastupa?

– Naravno. Ne samo koncerti, već i ostali programi su sadržajni, što mi svakako podržavamo.

U proteklom periodu na vašim nastupima nije bilo Vasila Hadžimanova. On više ne svira s vama?

– Vasil nije više s nama i ima već godinu i po dana kako smo se vratili na kvartet postavu. Tu su bubanj, bas, gitara i glas. Uz pomoć nekih elektronskih elemenata.

DD2

 

Publika vas najčešće percipira kao elektronski bend, ali vi niste saglasni s takvom ocenom.

– Nikako ne mogu da shvatim zašto je to tako. Kod ostalih rok bendova možda se više oseća taj nedostatak primene elektronskih instrumenata, nego što je to slučaj kod nas. Pa je zaključak da smo elektronski sastav.

Kako vas onda ti vidiš i doživljavaš?

– Generalno, ne volim klasifikacije jer su one više marketinški trik. Moje mišljenje je da je sve to krajnje subjektivno. To je stvar onoga kako neko doživi muziku. Nama je tu posebno teško zbog činjenice da se trudimo da svaki album menjamo. Mislim da smo do sada dosta uspešno to činili i samim tim dodirivali različite stilove. Ime “Darkwood dub” je prepoznatljivo, e sad koji je to žanr, meni je baš teško da izdvojim. Ne bih mogao to žanrovski da sasečem.

Verovatno vam neki baš to zameraju?

– Neki ljudi bi recimo voleli da sviramo samo dub. A mi ne da ne sviramo dub, nego samo koristimo taj princip. Volimo takvu tehniku rada, ali nismo neki zaluđenici za rege zvukom da bismo svirali samo to.

Jesi li čitao poeziju u mladosti, da li te je to inspirisalo?

Čitao sam poeziju kada sam bio u srednjoj školi, i to po nekom svom mladalačkom nahođenju, ili kada su mi recimo preporučivali Remboa… Iskreno, volim poeziju koja se peva. Tu ima dovoljno zanimljivih stvari.

DD4

 

Misliš na rokenrol?

– Rokenrol muzika je tradicionalistčka forma. Ima dosta onih koji su na nas uticali u muzičkom i pesničkom smislu. Slobodan Tišma je recimo najupečatljivi autor osamdesetih, prema mom mišljenju. Koja (Disciplina kičme) je bitan faktor u tom smislu, kao i Milan Mladenović i Džoni Štulić. U ono vreme nas to nije toliko doticalo, u smislu da smo previše pratili pomenute, ali sa ove tačke gledišta, znamo da je bila i da jeste reč o kvalitetu.

Koje izvođače najviše slušaš ovih dana?

– Ovih dana sam dosta slušao novi album grupe “Lira Vega”. Bilo je tu i neke elektronske muzike, recimo poslednje trake “Panda Bear-a” su mi jako zanimljive.

Na koji način konzumiraš Beograd, gde najviše voliš da provodiš slobodno vreme?

– Što se tiče klabinga, moje kolege su mnogo bolji sagovornici za tu priču. Ja nekako najviše volim šetnje po beogradskim šumama i nadomak reka. Imamo dosta prirode u gradu, što je svima nama od pomoći. Pored toga, ono što je lepo jeste da se u Beogradu, sa stanovišta neke kulturne ponude, stalno nešto dešava. Pojavljuje su nove stvari, stare nestaju, ali uvek se nešto dešava i tu je mladi svet koji svaku scenu čini aktivnom.

DD3

Iako deluje nelogično za društvo koje se nalazi u nezavidnom stanju, ali svedoci smo toga da se dešavaju brojne kulturne akcije.

– Moguće je da se entuzijazam pojavljuje upravo u tim situacijama, kada ekonomski problemi zapravo podstiču neku kreativnost u čoveku.

Kakav ti je stav o “Beogradu na vodi”?

– Ne sviđa mi se to, nekako nije moj fazon. Al ajd živi bili pa videli kako će to da izgleda.

Kako nastaju džentlmeni?

– To je ono što ljudi kažu da je stvar kućnog vaspitanja. Nije poenta u tome da ekonomska situacija uzrokuje nedostatak postojanja gospode. Džentlmenstvo se stiče u mladosti. A u zrelom dobu dolaziš na proveru toga koliko se držiš i jesi li spreman da se držiš toga što si naučio, ili pak nisi naučio… Uvek čovek ima priliku da menja stvari, ali očito je da je neki kulturni obrazac ovde zapostavljen.