Neil deGrasse Tyson

NAUČNIK KOJI JE UBIO PLANETU

Jedan od odgovornih za brisanje Plutona sa liste planeta Sunčevog sistema tvorac je nastavka legendarne serije Carla Sagana. Ne mari za etikete, već za suštinu. Očevidac je 11. septembra, očaran je zvezdama i naukom, a proglasili su ga i najseksipilnijim astrofizičarem

Priredio: Nebojša Đokić

Kad devetogodišnji dečak pogleda u nebo i, očaran brojem i sjajem zvezda, uz uzdah kaže ”ovo izgleda kao veliki planetarijum”, možete biti sigurni da je poseban. A taj dečak je Neil deGrasse Tyson, danas naučnik i astrofizičar. Još u srednjoj školi je znao šta će da bude kad poraste, pa je tako silno vreme provodio kreirajući i uređujući školski časopis Physical Science Journal, a prvo predavanje o astronomiji održao je kad je imao 15. Jednom je izjavio da nije bilo šanse da se bavi ičim drugim do zvezdama: “Jednostavno nisam imao izbora, svemir me je pozvao, to je to.”

 

Kasnije, na fakultetu, čuveni astronom Karl Sagan ga je pozvao da mu bude student. “Već tada sam znao da ću se baviti astrofizikom, ali sam te večeri, posle susreta sa Saganom, odlučio kakva osoba želim da postanem.” I postao je veoma poznata osoba, uronjena u nauku i koja se opire gluposti, rasizmu i religiji. Tvorac je izraza Menhetnhendž, po uzoru na Stounhendž u Engleskoj, kako bi označio pojavu da dva puta godišnje podnevno sunce uđe u istu liniju s ulicama na Menhetnu, u Njujorku, gradu u kom je rođen.

Jedan je od “krivaca” što je Pluton izbačen sa liste planeta Sunčevog sistema, posle detaljnih analiza i dodatnih istraživanja. Kaže da je opservatorija u kojoj je tada radio bila zatrpana mejlovima ljute, rastužene i razočarane dece, koja nikako nisu mogla da se pomire s činjenicom da im je neko “oduzeo” planetu.

Nije ljutio samo decu, već i naučnike i pobornike religije i verovanja u takozvani inteligentni dizajn, po kom je svet kreiran po nekom savršenom inteligentnom planu. “Takva verovanja nas sprečavaju da na pravi način vidimo naučne činjenice, time olako odbacujemo naučna znanja”, kaže Tyson. Na pitanje veruje li u neku višu silu, odgovara: “Sve religije koje sam upoznao i sva verovanja koja sam proučio govore o tome kako je ta neka viša sila ljubazna i milostiva, dobra. Međutim, kad pogledam svemir i sve načine na koje želi da nas uništi, teško mi je da to pomirim s gornjim opisom više sile. Kad me pitaju šta mislim o religiji, bogu ili duhovnosti, odgovaram da reč koja možda najbliže opisuje moj stav po tom pitanju jeste agnostik. Ali, ne volim da me smeštaju u bilo koju kategoriju ili grupu. Ne mogu da se saglasim s onima koji me guraju u grupu koja se zove ateisti. Nemam ni vremena ni energije ni motiva da se bavim time, ne pokušavam da ubedim ljude u bilo šta. Ne marim za to.” Na opasku da njegov kolega Richard Dawkins mari za takve stvari, Tyson odgovara: “Poštujem ono što on radi, njegova uloga je ogromna.”

Danas je direktor Hayden planetarijuma u Njujorku a jedan je od tvoraca dokumentarne serije Cosmos: A Spacetime Odyssey (2014), koja je nastavak legendarnog serijala Cosmos: A Personal Voyage (1980), Carla Sagana.

Biti crn i biti za nauku, a protiv religije, mnogima je i previše. Govoreći o predrasudama i stereotipima, Tyson kaže da je jedna od preživelih predrasuda da su crnci pomalo tupi. “Ja sam tu da pričam ljudima i objašnjavam svoj stav. Moje je da budem vidljiv i prisutan, to će možda i da promeni nešto društvu. Međutim, neću da pričam o svojoj boji kože, ne želim time da se bavim. Ako vam je bitnija boja moje kože od onoga što imam da kažem u vezi s naukom, onda ste potpunio omašili suštinu.”

Odgovarajući na pitanje da li su genetske razlike odgovorne za to što u nauci nema više žena, kaže da svet najpre treba da se pozabavi time da svima pruži jednake mogućnosti. “Tek kada to bude slučaj, kada ispravimo socijalne nejednakosti, moći ćemo da se bavimo pitanjem genetike.”

Jedan je od očevidaca napada na Svetski trgovinski centar, 11. septembra 2003, a njegovi snimci i utisci o tom događaju korišćeni su u dokumentarnom filmu 102 Minutes That Changes America.

Svojom harizmom u nastupima na televiziji i predavanjima mnogo utiče na popularizaciji nauke i na tome smo mu veoma zahvalni.

Dobio je mnoge nagrade i priznanja, a jedna od njih, iz 2000. godine, zove se “najseksipilniji astrofizičar”.

 

Knjige:

Merlin’s Tour of the Universe (1989)

Universe Down to Earth (1994)

Just Visiting This Planet (1998)

One Universe: At Home in the Cosmos (2000)

Cosmic Horizons: Astronomy at the Cutting Edge (2000)

City of Stars: A New Yorker’s Guide to the Cosmos (2002)

My Favorite Universe

Origins: Fourteen Billion Years of Cosmic Evolution

The Sky Is Not the Limit: Adventures of an Urban Astrophysicist

Death by Black Hole: And Other Cosmic Quandaries (2007)

The Pluto Files: The Rise and Fall of America’s Favorite Planet (2009)

Space Chronicles: Facing the Ultimate Frontier (2012)