TRKA ZA OSKARA

Pokušaj da se pretpostavi ko će u januaru 2015. biti nominovan za Oskara, ali i ko će se pojaviti na crvenom tepihu na 87. najvećoj filmskoj manifestaciji, pokazao se do sada izuzetno neuspešnim, bar tako kaže jedan od novinara i filmskih kritičara (čitaj filmofila) Robbin Collin. “Pokušaj da predvidite ko će ove godine otići kući sa zlatnom nagradom, ili bar biti nominovan za Oskara, je kao da pokušavate da, dok šetate psa, predvidite za kojim će čovekom da zalaje”, kaže on. “Nekad će to biti poštar, nekad bakica, a nekad i Zaljubljeni Šekspir”.

 

Autor: Stefan Živaljević

Upravo zbog toga, dok pišem ovo čak nekoliko nedelja unapred, mogu da zaključim da će ovo biti jedna od najpametnijih glupih stvari koje sam napisao. Bilo kakve predrasude ili lična naklonost prema nekom filmu ili glumcu/glumici mora biti ostavljena po strani, dok će svaka moja spekulacija (jer samo to i može da bude), poprimiti proporcije proročanstva. Otežavajuća okolnost je i činjenica da smo ove godine imali izuzetan broj dobrih filmova. Naime, ovo je bila jaka godina za američku kinematografiju zahvaljujući ostvarenjima sedme umetnosti poput: Inherent Vice, Boyhood, Birdman, Foxcatcher, Grand Budapest Hotel i filma o kojem smo već pisali – Interstellar 

Američka filmska industrija nije imala ovako bogatu godinu još od 2007. godine koja nam je izrodila: There Will Be Blood, No Country for Old Man i Zodiac. Isto tako, 2014. je svojim filmskim dostignućima naterala sve nas da pomno pratimo kako se odvija trka za Oskara. Ako smem to da kažem, svi ćemo mi te januarske večeri, očiju uprtih u crveni tepih ispred Samuel Goldwyn teatra, pratiti ovu manifestaciju. 

 Inherent Vice, film čija radnja ima onaj knockout na kraju, koji se čak i po forenzičarskim standardima može nazvati eluzivnim, detektivska je priča koja zahteva najmanje dva gledanja kako biste uopšte shvatili u kom se pravcu odvija ova narkoleptična fabula. Tu je i Boyhood, ostvarenje koje se “ostvarivalo” 12 godina. Priča prati život jedne teksaške porodice i predstavlja lepo konstruisanu dramu koja je ujedno i tiho metafizičko čudo. 
Iako nemam nameru da ovde navodim i nominacije za sporedne uloge, ne mogu a da ne spomenem sjajne glumce – Ethan Hawke i Patriciu Arquet koji su, čini se, ozbiljni kandidati za sporednu ulogu. Birdman, film prepun laganih džez ritmova i prelepi Grand Budapest Hotel takođe mogu lagano da skliznu u kategoriju najboljeg filmskog ostvarenja, dok bi Foxcatcher mogao da bude u konkurenciji, kako to tvrde kritičari, makar i na silu. Ovo sve navodi me da zaključim da se tu isto tako može naći i film koji nisam ni odgledao. Akademija nema običaj da daje nagrade Sci-Fi ostvarenjima, ali ove godine, istorijski izuzetak će možda biti napravljen za Christofer Nolan-ov Interstellar. Oduzmite crne rupe i intergalaktička putovanja i ostaće vam konzervativna melodrama koja se fokusira na same karaktere svojih protagonista – upravo ono što sudije i publika vole.

Uzevši u obzir činjenicu da, kako je to pokazala anketa sprovedena u Los Anđelesu 2012. godine, glasačko telo čini 94% belog stanovništva, od kojeg su 77% muškarci sa prosečnom starošću od 64 godine, jasno je koliko je bitan način na koji je film predstavljen, što opet utiče na to kako će isti biti “svaren”. Upravo zbog toga, ubeđen sam da će se glasači odlučiti da, umesto Birdman, Boyhood i Inherent Vice, favorizuju ostvarenja nalik prošlogodišnjim ostvarenjima 12 Years a Slave ili The King’s Speech. Nešto što se može približiti ovim ostvarenjima bio bi The Imitation Game koji je svetsku premijeru imao u Torontu na filmskom festivalu septembra ove godine, gde je bio dobro prihvaćen.

Sada, kad je to rečeno, Benedict Cumberbatch, koji je imao fantastičan performans kao Turing, ima garantovanu nominaciju za najboljeg glumca, nakon što je u Torontu pokupio people’s choice nagradu. Špekulanti kažu da će mu konkurencija biti još dva Britanca, Timothy Spall (Mr. Turner), inače dobitnik nagrade za najbolju mušku ulogu u Kanu, i Eddie Redmayna (Theory of Everything). Međutim, zasigurno je da će mu najveći konkurent biti Michael Keaton (Birdman) koji ima nešto što ostalim nominovanim fali – istorija. Noć Oskara definitivno je jedan od događaja gde se moraju sklopiti sve kockice – ako nagrada pripadne Keatonu umesto Cumberbatchu, ili čak ukoliko je pokupi Steven Carell, koji je sa komedije prešao na dramu u filmu Foxcatcher, ili bio to Ralph Fieness, koji se proslavio u Grand Budapest Hotel, biće to samo šou-biznis na kraju krajeva.

 

Kada je reč o nagradi za najbolju glumicu, izbor je malo očigledniji, da ne kažem – tipičniji. Tu je Julianne Moore, koja je prouzrokovala cunami suza na premijeri u Torontu u filmu Still Alice, i Reese Witherspoon, u filmu Whild. Amy Adams, koja je debitovala u filmu Tima Burtona Big Eyes, i Jessica Chastain u drami A Most Violent Year, bi se takođe mogle naći među nominovanima. Ovo je bila definitivno dobra godina za crvenokose glumice!
Tu su nam i Rosamund Pike, plavuša koja je imala performans svoje karijere (po mišljenju kritičara) u filmu Gone Girl i Hilary Swank u filmu The Homesman. Šanse jako naginju ka Julianne Moore, koja je bila četiri puta nominovana za najbolju glumicu, ali u ovakvom društvu koleginica niko ne može biti siguran.

Dok nepredvidivost i dalje divlja, usudićemo se da pokušamo da napravimo nekoliko pretpostavki, sve na čisto spekulativnom nivou. Interstellar će pokupiti nagradu za najbolje ostvarenje, Keaton će svojim performansom u Birdman dobiti nagradu za najboljeg glumca. Najbolja glumica biće Moore, za ulogu u Still Alice, nakon čega će publika skočiti i reći da je Rosamund Pike opljačkana.

U svakom slučaju, šok je uvek bio sastavni deo ovog kolosalnog događaja, što ga dodatno čini zanimljivijim.

Nominacije za Oskara objavljuju se 15. januara 2015. godine.