RADIONICA

Utorak je. To znači da me je ponedeljak uveliko opomenuo da je radna nedelja istrošila pucanj kojim označava sopstveni start. To takođe znači i da se ta sedmica tek zahuktava. Tačnije, da je isuviše rano razmišljati o vikendu. Pada kiša. Čitav dan sitne kapi ne žele da zaobiđu beogradsko nebo. Ali nije to ona kiša koja ne dozvoljava da se korača pod otvorenim nebom. Čak i prija. Slično onoj blagoj amsterdamskoj kišici koja nijednog turistu ne ometa da obiđe čitavu muzejsku četvrt ili odgleda nastup uličnih svirača na Dam Square. Njima tek ta kiša nimalo ne smeta.

 

Autor: Stefan Tošović

Fotografije: Darko Popović & Milan Josipović

R011

 

RASKRŠĆE

Sedam je sati. Izlazim s posla. Pod adrenalinom sam, kao glumac koji posle odigrane predstave mora da ode u kafanu. Ne zato što je alkoholičar, već zato što mu nekoliko minuta provedenih za šankom pomogne da se aklimatizuje i lakše prebrodi silazak sa pozornice i ulazak u realan svet. Razmišljam gde bih mogao da popijem piće. Ne sedi mi se “po centru”, sve je nekako već viđeno, a opet ne mogu mnogo ni da se udaljim od centralne gradske opštine. Svetla mi smetaju jer mi je zračenje kompjutera oduzelo koncentraciju za visoke frekvencije i snažne boje. Znam šta ću. Idem na dole. U mrak. Putem koji automobile upija kao što parče hleba upija neprijatne mirise u frižideru. Ali taj mrak je raskršće. I to istorijsko. Dorćol. Dobračina ulica. Njen donji deo. Skoro do Dunavske, kojom se šleperi šunjaju ka tranzitu.

R02

PRERADA RASPOLOŽENJA

Na mestu nekadašnje radionice u kojoj su majstori prerađivali metal sada je bar Radionica, u kom gosti bruse svoje raspoloženje sve do onog stadijuma u kom osmeh postaje jedini vinovnik njihove pojave. “Sada ću da uzmem piće i pridružim vam se”, govori nam Andrea Bošković, vlasnica ideje, koncepta, arhitektonskih rešenja koje je utkala u Radionicu. “Pokušavamo da naviknemo ljude da posle posla svrate do nas. Bez odlaska kući i presvlačenja. Bez planova, ali a mogućnošću iznenađenja. Ta se mogućnost ogleda u tome da vam sine ideja koju predložite nekom. Kažete: ‘E sada te vodim na jedno mesto. Idemo ovako, opušteno.’ I kada taj neko već postaje paranoičan pošto ugleda mrak ispod Prve beogradske gimnazije, dolazi do četvrti koja postaje novi kutak zanimljivih zbivanja. Tu su pekara Šarlo, Pržionica, Holesterol mi…”

R31

 

I MRAK I ZRAK

“Koje pivo imate?”, pitamo. Kažu “grolš”. Holandski klasik među napicima od ječma. Na samo slušanje zvuka koji se dogodi kad otvarate flašu od pola litra utorak postaje mnogo opušteniji. Oblizujem malo pene koja mi je ostala na brcima i osvrćem se oko sebe da istražim enterijer. Veliki prozori, prostran zid od cigle kog prati dugačak šank, kombinacija visokog sedenja i intimnijih sofa. Rečju – drugačije. Andrea se smeška. “Da ste došli jutros, videli biste potpuno drugačiji lokal. Ispijanje kafe ovde je jedan doživljaj, ručak drugi, večera treći, a noćni izlazak nešto četvrto, peto ili šesto. Ovde zapravo obitava jedna mala zajednica. Uzimamo kafu iz Pržionice, naši prvi gosti ne libe se da uđu s kilfama iz Šarla. Nezdrava konkurencija ne postoji.”

ŠEROVANJE ZALOGAJA

Vidimo dva menija sa hranom. “Za nju je bio zadužen kuvar iz Australije. On je držao obuku ljudima koji je sada pripremaju. U toku dana, podrazumeva se da je gostima potreban takoreći snažniji obrok. To su glavna jela. Posle 18.00 u opticaju je drugi meni. On sadrži egzotična jela za ‘šerovanje’. Nešto ‘za nabosti’. Kada to kažem, mislim na zalogajčiće intenzivnog ukusa koji će da stoje između petoro ljudi. Tako gosti neće biti isključivo koncentrisani na posluženje, ali će predah u priči iskoristiti da gricnu grilovane kobasice s medom i ruzmarinom.”

R05

LEPOTA

Muzika idealna za datu priliku. Ne opterećuje, ali se čuje. Ne dekoncentriše, ali opominje na kvalitet. “Vikendom je party time. Tu su tri disk-džokeja rezidenta. Ima i puštanja muzike sa vinila. Sa naših zvučnika tada dopiru fanki i disko melodije. Seksi, da, seksi je prava reč za atmosferu ovde. Svratite nam i vikendom. Kažu da ovde dolaze lepi ljudi.”