COMUNALE

RESTAURANT REVIEW

Photography: Aleksandra Marković, Saša Mihajlović i Milan Josipović

Tekst: Stefan Živaljević

Beograd je tokom poslednjih nekoliko godina počeo da stiče reputaciju lidera u regionu kada je reč o inovativnosti u vezi s pripremom hrane. Već nekoliko godina sam očevidac otvaranja ogromnog broja restorana, koji su nicali poput pečuraka na vlažnom tlu. Ova (r)evolucija u hrani pogodila je prestonicu poput invazije, što je omogućilo gurmanima izobilje jela, te se to paradoksalno pretvorilo u situaciju u kojoj nalaženje omiljenog restorana liči na jedan od Heraklovih podviga.

Zato ćete se obradovati kada vam kažem da smo našli idealno mesto za sve vas koji tražite kulinarsko iskustvo kao nijedno do sada. Ušuškan među lokalima koji su Savamalu stavili na mapu Beograda, nalazi se Comunale, proizvod vizije arhitekte Aleksandra Rodića i njegovog prijatelja Gorana Jevića, koji su odlučili da spoje umetnički senzibilitet i moderan dizajn s tradicionalnim ukusima Italije.

Restoran se nalazi u Karađorđevoj ulici, na mestu koje izgleda kao deo magacinskog prostora, danas poznatijeg kao Beton hala, koje je veoma lako omašiti ako ste samo prolaznik. Ova ekskluzivnost prostora mi je sasvim odgovarala, s obzirom na to da sam želeo da se opustim i uživam u hrani u ambijentu koji ne asocira na gradsku buku. Enterijer je uređen u minimalističkom stilu. Ovaj dekor svojom jednostavnošću i upečatljivošću daje restoranu jedan specifičan potpis i čini ga odista posebnim. Bili to lusteri, koji u velikom broju vise s plafona, drveni stolovi, koji stavljaju akcenat na hranu i osobu koja sedi preko puta vas, sklop boja, među kojima dominira siva, ili veliki stakleni zid na samom ulazu, koji omogućava gostima pogled na prelepu mirnu reku, jasno se vidi da je sve ovo nastalo kao rezultat krativnosti i senzibiliteta jednog izvanrednog arhitekte. Moj estetski kriterijumi su bili ispunjeni već nekoliko koraka pošto sam ušao. Zaista je nešto što ne očekujete kada pođete s namerom da večerate i nešto što apsolutno morate da doživite. Restoran prosto zrači nekom finom energijom i ima raspoložene goste.


U centru prostorije je ponos restorana – kuhinja u kojoj Lazar Filipović, glavni kuvar, priprema hranu pred gostima. Ono što je izuzetno specifično za ovu kuhinju je da se u njoj nalazi čuvena pećnica Josper, na kojoj se priprema hrana. Comunale je prvi restoran na našim prostorima koji je počeo da priprema hranu na ovom grilu, u januaru 2013. Danas, njegov primer polako počinju da prate ostali restorani.

Nakon ulaska, odmah nam je prišlo osoblje i odvelo do našeg stola. Konobar je bio prijatan i profesionalan, a odmah smo dobili meni i vinsku kartu. Ponuda vina je jako dobra. Vina su sa svih meridijana, iz celog sveta. Na preporuku, uzeli smo belo vino njihove kuće. Par izvanrednih gutljaja kasnije, stvorila se neopisiva želja da saznam nešto više o ovom vinu. Chardonnay – Garganega, vino koje se pravi u Venetu, Italiji. Vino se pokazalo izuzetno dobrog ukusa, a mešavina ove dve sorte grožđa dočarala nam je klimu iz koje su potekle. Poznajem veliki broj ljudi koji bi ovo vino ocenili kao izvanredno, pa me je prilično iznenadila cena jedne čaše – pristojnih 250 dinara.

O njemu su pisali mnogi, među kojima je i New York Times, koji ga je proglasio za najbolji restoran po pitanju dizajna.

Počeli smo veče čuvenim crnim taljatelama s morskim plodovima. Ove domaće taljatele su off-menu specijalitet restorana i mogu se naći kao vid posebne ponude. Kombinacija plodova mora, bosiljka, maslina, čeri paradajza i savršeno skuvane paste (koju prave u restoranu) balansira ukuse bogatog italijanskog primorja na veoma upečatljiv način. Ne moram da napominjem koji je vizuelni efekat ovaj Entrée imao na nas, slika u ovom slučaju govori sama za sebe.


Sledeće jelo za koje smo se odlučili zaintrigiraće sve ljubitelje morske hrane.

Grillovani oktopod. S krompirom. Uz njega paprika, paradajz i masline. Priprema jela je odrađena savršeno, a boje na tanjiru su bile gozba za oči, kao i za stomak. Oktopod inače nije jelo za koje bih se odlučio, budući da mi je uvek za nijansu žilavo, ali u ovom slučaju to je bilo jelo koje je zaokružilo veče. Krckavi, a opet sočni zalogaji mesa, aroma grila i pečeni krompir doneli su spokoj ispunivši moja visoka očekivanja. Zaista topla preporuka čak i konzervativnijem tipu gurmana.

Za glavno jelo, ili portata principale, rešili smo da uzmemo nešto klasično i uobičajno za naše prostore. Nešto što bi zadovoljilo potrebu za estetskim i čulnim doživljajem svakoga, nešto univerzalno. Marinirani juneći file, grilovane pečurke uz spanać s pečenim krompirom. Dok pišem ove redove, još osećam ukus jela. Ne želim da ispadne kao da konstantno ponavljam epitete poput “sočno”, “ukusno” itd, ali imam osećaj da bi izostavljanje nekog od njih bilo surovo potcenjivanje lepote i ukusa ovog jela. Uz njega, naravno, čaša crnog vina, u našem slučaju Merlot Cabarnet, takođe vino kuće, koje je takođe ispunilo očekivanja koje je postavilo prethodno, belo vino. Potpuno savršen spoj hrane i pića.

Kao desert (da, imali smo mesta i za desert), rešili smo da probamo Millefoglie. Kremast i jednostavan kolač s malinama, koji je dodao još jednu perfektnu, slatku notu celom ugođaju. Sveže maline i krem od vanile. Mislim da je to sasvim dovoljno, a isto je mislio i glavni kuvar, koji je kreirao ovaj specijalitet

Comunale je restoran koji je još od otvaranja 2010. počeo da, potpuno opravdano, privlači pažnju, kako domaće, tako i strane publike, svojom idealnom uslugom, dizajnom i kuhinjom. O njemu su pisali mnogi, među njima New York Times, koji ga je proglasio za najbolji restoran kada je reč o dizajnu enterijera. Iskreno mislim da je ovaj restoran, na našu sreću, zalutao ovde sa neke od njujorških avenija ili pariskih trgova i našao za shodno da se smesti u jedan divan mirni kutak Beograda, pokraj reke i pruži nam ugođaj svetskog nivoa.

www.comunale.rs