SAM HARRIS

Neurolog, filozof, borac za slobodu misli i prava na kritiku – Sam Harris je govornik i pisac kog mnogi ne vole. Počesto nema dlake na jeziku kada govori o verovanjima u nedokazane “istine”, vatren je kada govori zabludama i vešto krije podatke iz svoje i biografije svojih roditelja da ne bi morao da strahuje za svoj i njihove živote. U svetu u kojem se demokratija praktično podrazumeva ovo možda izgleda čudno. A nije.

Priredio: Nebojša Đokić

 

Ovako govori Sam Harris, neurolog, filozof, borac za slobodu misli i prava na kritiku, govornik i pisac kog mnogi ne vole. Kao i svaki filozof, bavio se temama smrti i smisla života, načina na koji opažamo vreme. U kratkoj, ali fascinantnoj video priči IT IS ALWAYS NOW Harris kaže da smo se svi nekad zapitali o smrti i da znamo da nismo večni, ali da se ipak svakoga dana ponašamo kao da se to nikada neće dogoditi. “Svi znamo koliko je moguće da nas samo jedan trenutak deli od smrti nas ili naših najbližih, koliko jedan telefonski poziv ili jedna poseta lekaru može sve da promeni. I tada postanemo svesni koliko smo vremena izgubili na nepotrebne stvari, koliko smo energije potrošili na sasvim nevažne pojave ili postupke.”, kaže Harris.

Harris smatra da treba živeti u sadašnosti. “Alternative nema. Uvek je ‘sada’, tako treba gledati na stvari. Koliko god da planirate budućnost i gledate u tom pravcu, ipak je realnost ono ‘sada’. Prošlost je sećanje, to je misao koja se javlja u sadašnjosti. Budućnost je očekivanje, ali je i ona misao koja se javlja ‘sada’. Tako da, na kraju krajeva, mi zaista imamo samo ‘sada’. Ali opet nekako provedemo ceo život zaboravljajući tu činjenicu.

“Prestanite da planirate toliko, prestanite da budete okrenuti u budućnost, postanite svesni onoga što se dešava ovoga trenutka, kakav god on bio. To zahteva promenu stava i promenu fokusa. Fokusirajte se na sada”

Sam Harris je nauku stavio na prvo mesto. Veruje da nauka može i treba da pomogne čoveku da lakše i lepše živi, da ne bude u okovima lažnih verovanja ili onih koji bi da unište druge samo zato što veruju u drugačijeg boga. Kroz bezbrojne članke uporno brani pravo na slobodnu volju i pravo na odbranu od terorizma svake vrste.

Roditelji su mu iz sveta glume i televizije, pa je možda i zato pred kamerama i u javnim nastupima kao riba u vodi. Kada ga pitaju o roditeljima, mestu gde živi ili gde je odrastao vešto izbegava odgovore , plašeći se za njihov život. Mnogo je onih koji bi ga ućutkali po svaku cenu jer misle da su njegove ideje i reči opasne.

Kao student je eksperimentisao s ekstazijem, učio borilačke veštine, godinama meditirao u Indiji. Stalno traži odgovore na pitanja za koja mnogi misle da su odavno rešena. Tako je kritikovao tri velike religije – hrišćanstvo, islam i judaizam – zbog spremnosti da se povredi onaj koji ne veruje u istog boga. Veruje da je čitav svet u ogromnoj opasnosti samo zato što mnogi misle da je neprilično postavljati pitanja o veri i kritikovati religijska učenja. Sam je primio mnogo pretnji. Shvata ih ozbiljno, ali ne odustaje od namere da prikaže sav besmisao pojedinih religijskih načela.

Ateista je, ali ne voli taj pojam. “Ne trebaju nam etikete, trebaju nam zrela razmišljanja. Kroz život treba da koračamo kao pristojni i časni ljudi i da uništavamo loše ideje gde god ih nađemo”, kaže. Dodaje da je upravo religija puna loših ideja. “Religija je jedna od najperverznijih zloupotreba inteligencije. Stvari će biti bolje tek kada dostignemo intelektualni nivo na kom ćemo moći iskreno da prestanemo da se pretvaramo da smo sigurni u stvari u koje nismo zaista sigurni. Religija se zasniva na verovanju u stvari koje nisu zasnovane ni na dokazima ni na iskustvu. I još dalje – svaki čovek našeg doba bio bi označen kao lud kada bi tvrdio da bog s njim komunicira tako što prosipa kapi kiše po prozoru u ritmu Morzeove azbuke, ali je u nekim krugovima sasvim prihvatljiva tvrdnja da bog može da čuje naše misli. To se shvata kao sveto, to je dogma koja se ne dira. Zašto? Religija je ustvari neuspela nauka”, zaključuje Harris.

Harris smatra da je čovek pred sebe postavio imperativ traganja za suštinom sveta i da pokušava da shvati šta se događa, traži odgvore na pitanja odakle je i kuda ide, a kao da ne želi da vidi odgovore. “Prema religiji, žene postoje kako bi služile muškarcima, kako bi im rađale decu, kako bi održavale kuće čistim i nikako ne smeju da ih izdaju tako što će pružiti seksualno uživanje drugom muškarcu. Tako je svaki muškarac dobio zadatak da štiti ženu od drugih muškaraca i lovaca, sve do smrti, kako bi ona mogla da posluži najsvetijoj svrsi – da mu rađa sinove. Ako ikada stvorimo društvo istinski jednakih prava, poštovanja i ljubavi za oba pola, to sasvim sigurno neće biti zato što smo čitali svete knjige”, kaže on.

Knjige:

The End of Faith, 2004.

Letter to a Christian Nation, 2006.

The Moral Landscape, 2010.

Lying, 2011.

Free Will, 2012.

Waking up, 2014.