Till Brönner

Jedan od najpoznatijih nemačkih džez muzičara, ako ne i najpoznatiji, Till Bronner, kombinuje tradicionalne elemente bibapa s elementima R&B-a i hip-hopa. Rođen je u Viersenu, u Nemačkoj, 1971, a otkrivši muziku Charlija Parkera s 13 godina odlučuje da život posveti muzičkom stvaralaštvu i kasnije upisuje muzičku školu kako bi učio da svira džez trubu.

Autor: Stefan Živaljević

 

Kada je napokon počeo da je svira, profesori su mu govorili da je talentovan tek toliko da bude koncertni muzičar, gde nije mogao da se samostalno izrazi. Međutim, kako on kaže, uvek ga je pratio osećaj da mu nešto fali. “Moji vršnjaci su slušali Depeche Mode i išli u korak s trendovima, a ja sam bio zarobljen u potpuno drugom vremenu”.

Da se sve to isplatilo govori činjenica da je Bronner danas je jedan od najcenjenijih stvaralaca džez muzike na svetu. Visok i galantan gospodin, koji ostavlja utisak pravog zanesenjaka, ovaj najpoznatiji evropski plavooki džez muzičar dva puta nominovan za Gremi nagradu, kaže da je melanholija njegova najveća muza. “Ne trudim se više da klasifikujem svoju muziku, pokušao sam mnogo puta ali mi ne ide”, kaže. Neki ljudi za njegovu muziku kažu da je to smooth džez, nekima je to neo-pop, a nekima bibap, ali on kaže da su to za njega samo reči, a da je važna emocija.

 

Njegov album “RIO”, koji je objavio u septembrru 2008, za koji tvrdi da mu jedan od najdražih, posvećen je muzici Brazila, pogotovo bossa novi. Tu su se, pored pop-džez zvezda našle i kompozicije legendarnih brazilskih kompozitora kao što su Antonio Carlos Jobim, Milton Nascimento i mnogi drugi. Takođe pojavljuju se i neki od poznatih pevača, među kojima su Annie Lennox, Melody Gardot, Kurt Elling, Sergio Mendes, Luciana Souza i drugi.

Učenje džeza, po Broneru, nije poput čitanja knjige. “To mora da se radi svaki dan. To ne može da bude samo posvećenost, već opsesija”, kaže. On svoju muziku shvata kao večnu glad za stvaranjem, kao potrebu svog bića, u kojoj, kako navodi, svojim instrumentom reagujete na nešto za šta niste spremni, a tu se dešava magija. “Nekada svoju pesmu sviram i do 10 minuta duže, samo zato što se tako osećam“.