“Yves Saint Laurent” by Jalil Lespert

Drama o “Bogu mode”

Priredio: Nebojša Đokić
U svom čuvenom filmu iz 1994. “Pret a Porter” još čuveniji Robert Altman na sitne deliće je “iseckao” sve laži i skinuo masku sa naoko glamuroznog sveta mode i demistifikovao ga. Jalil Lespert, reditelj filma “Yves Saint Laurent”, odlučio je da tom svetu priđe iz drugog ugla, fokusirajući se na čoveka kog su mnogi nazivali “Bogom mode”. Film otkriva šta se to događa iza sjajnih i svetlećih kulisa modnih pista i ateljea, ali i pretenduje da oslika portret jednog od najpoznatijih modnih kreatora XX veka.

I dok je sasvim lepo vidljivo da se glavni glumac Pierre Niney jako potrudio da uđe u lik (prema sopstvenim rečima pripremao se za ulogu pet meseci) i dok ljubitelji mode sasvim sigurno uživaju u originalnim kolekcijama koje su produkciji filma ustupljene na korišćenje, i dok glumac Guillaume Gallienne, u ulozi Laurentovog životnog i profesionalnog saputnika Pjera Beržea, briljira u nekim scenama, film ipak ostaje “mlak”. Daleko od toga da je loš, još dalje od toga da je neprofesionalno urađen. Naprotiv. Režija i montaža, gluma, kamera, svetlo, pa i muzika… sve je na svom mestu i sve funkcioniše, ali film ipak nema dubinu koja bi se mogla očekivati kad pred sobom imate život čoveka koji je bio sve samo ne običan.

 

I zato portret koji je Lespert napravio ostaje u nekoj meri nedovršen.
Poznato je da je Laurent još u mladosti imao psihičke probleme, poznato je i da je obožavao da se igra tkaninama i iglom za šivenje, da su ga roditelji podržavali u nameri da razvije talenat i sklonost ka modi. Legendarni kreator je praktično celog života, do smrti 2008, prolazio kroz faze razuzdanosti i neverovatnih ushićenja, ali i faze padova u depresiju, anksioznost i nesigurnost. Olakšavao je sebi muke alkoholom, a kasnije i drogama, žurkama i seksom. U njegovom društvu bili su i Karl Lagerfeld i Andi Vorhol, između ostalih. I ovaj film to sasvim lepo prikazuje.

Ipak, film ne daje odgovore. Niti postavlja pitanja. I, poput skice nekog komada garderobe sa Laurentovog radnog stola, ostaje na nivou crteža ili ideje, bez posebnog i dubljeg ulaženja u razloge i bez davanja posebnih objašnjenja ili dublje analize karaktera. Za nekoga će zato ovaj film biti prazan, za nekoga nepretenciozan i dovoljan, ali će mnogi u njemu naći ponešto za sebe. Sve zavisi od polazne tačke. Ako želite da provirite iza zavese modnih pista i ateljea, bićete zadovoljni. A ako ste poželeli da saznate zašto je “Bog mode” živeo i radio baš tako kako jeste, možda ćete ostati uskraćeni. Na kraju krajeva, Yves Saint Laurent je učinio srećnim mnoge žene, iako isto to nije mogao da pruži sebi. A to nikako nije mala stvar.